Kolumne objavljene u časopisu KOSMO možete pogledati ovdje.

Kolumne

JEDAN ŽIVOT - STAO U KESE

Opameti se čovek kad prolete godine al´ kasno bude.Bog ti samo na trenutak vrati pamet, da vidiš kolika si budala bio i u šta život potrošio. Onda bi hteo nešto da promeniš , al´ malo morgen. Kao što kaže moj komšija, kad ga pitam kako je, a on će: ,,Dobro sam, izalpio sam, niko me više ne zarezuje i s oproštenjem ne j…. a ni ja više nikog - pa mi je sve lepo.


Toliko sam se i ja izopačio,da se radujem kad osećam da ću se razboleti. Uhvatila me gripa prošle nedelje, muči me, davi, al´ meni lepo. Odjednom mi svejedno što sam izgubio iberstunde, što će šef da me gleda popreko i da mi već ujutro dolazi kraknkasa u kontrolu.Tišina. Mir. Osećam da mi se vraća pamet, bistri mi se pred očima, iako imam 39 temperaturu. Ej ljudi, šta je postala sreća u životu, da sediš na WC šolji i da se razgovaraš sam sa sobom. Mozak počinje da se oslobađa, od forarbajtera,vervaltera,od ovoga, kako to sad moderno zovu kad ti neko vadi dušu na poslu, ovog mo… ,mobinga.

Sve je lepo dok ti se skroz ne vrati pamet. E onda vidiš u kakvom si sosu, pa te uhvati depresija. Ležim tako, curi znoj sa mene, gledam ovaj moj stan. Ovaj krš i lom. Šta sve nema u njemu. Navikla moja žena sve bečke babe, da pre nego što nešto bace- donesu kod mene ! Izvetrele parfeme, stare pegle, kostimi sa onoga Opernbal-a, alat iz doba Hitlerovog mandata. Sve meni treba! Ja sam najveći bednik ! Jesam, al´ u glavi. Ko da mi posle veruje da imam dve neraspakovane ,,Miele´´mašine za sudove.O kompresorima i agregatima da i ne pričam.

Tako razmšiljam duboko i zagledam se u kese - što mi krase sobu već pola života.Pa tu,baš u njih je stao ceo moj život! Ne u kuće, stanove, kola. U kese ljudi ! Odavde vučem sve sto ,,tamo nema´´. Trpam ,,kafu na akcion´´, praškove, jeftin bauflajš,Milka čokoladu,konzerve iz Hofera,mast za komšinicine zglobove. Da me neko pita kakve su bile kese pre 25 godina znao bi bolje da opišem nego glavni šef Bile i Hofera. Lepe, šarene, al´ seku ruke kad ih pretovariš. Pogotovu sad ove turske kad natrpaš u njih jeftin hleb .
Subota ujturo.Turčin nabada ispred mene, ja za njim i zavidimo babi što lepo strpala sve u kolica.

Kad stignem kući u Srbiju, pa počnem da trpam u ove ,,naše kese´´sve što tamo nema ´´ i u kineske smrdljive što pucaju. Milina. Bugarski brusvalteri, kineske gaćice i čarape,jeftina farba za kosu, paprika(bolja od švapske) ,,krompir ko duša´´ ,,suvo meso prste da polizeš´´.Onda, penicilini , bensedini ,,lekovi za glavu´´ Kod nas ih daju ,,k´o ljudi´´- bez recepta.

A tek što ,,naše´´ seku ruke ,koliko puta sam kleo život i ženu kad sam se vraćao s pijace :,,Samo 5 minuta da uzmem što u Beču nema ´´I tako već 25 godina.Prođe mi život vukući kese, kupujući ,,što tamo nema ´´
.
Kese, pucaju li pucaju i ja zajedno sa njima.Stan kao magacin. Kuća kao stovarište. A život ? Život kao cirkuski šator, ja u njemu tužni pajac ,koji bi voleo, da ga što duže drži grip,sedi na WC šolji ,priča sam sa sobom i više nikad ne vidi šarene kese.
Što se kaže, izem ti takve snove. A, nekad sam sanjao, da Vesni Zmijanac vadim mušicu iz oka i jedemo sladoled iz istog korneta .