Kolumne objavljene u časopisu KOSMO možete pogledati ovdje.

Kolumne

KOD PROFESORKE - ŠIPARICE, NA RAPORT

Ja sam odavno ponudio svim mojim prijateljima i poznanicima, koji uspeju u ovom gradu da sastave tri dana bez šokova i stresova, da mi se odmah jave, pa da idemo na neki univerzitet i neka nas tamo proučavaju. Možda jedino tako zaradimo neke pare i postanemo ti socijološki fenomeni i društveno priznati. Samo od toga nema ništa. Dok je nama poštanskog sandučeta, ovog imejla i mobilnog telefona o ta tri blagoslovena i mirna dana, možemo samo da sanjamo.


Još se nisam ni oporavio od prošlog utorka, otkada mi je krankasa poslala pismo da doplatim razliku a ovi iz penzionog obavestili kol´ka će penzija da mi bude,( sa sve ovim kako ga ja zovem bedničkim dodatkom) od jutros na stolu- čeka me pismo i iz mitelšule! Obraćaju se nama roditeljima,ili kako nas sad lepše zovu, ercijungsberehtigte. To mi nekako lepše i modernije zvuči. Ja sam neko ko je tu berehtigt da ćuti, radi, brine se, obezbeđuje novac, za školu, šikurs, projekte, ekskurzije, a kada mi stigne pismo da će moj naslednik, ako ovako nastavi, pasti na godinu i kad mi dođe da mu ,,počupam uši´´onda sam tek berechtigt da slušam o dečijim pravima! Obaveze niko ni ne spominje. Dakle, pored toga što su me obradovali, da ću možda godinu duže da ga školujem, jer je čovek zdušno koristio svoja prava, pa nije hteo da se previše zamara sa nemačkim i matematikom, napisali mi i to, da dođem hitno jer su zabrinuti za njegovo mentalno zdravlje !

Šta ću, obučem se ono zvanično, kao pravi berehtigte person, uđem ozbiljan u sekretarijat ,da tu sačekam profesoricu iz biologije, da mi saopšti njenu brigu za mentalno stanje mog naslednika. Dok sam sedeo sve cupkajući levom nogom od nervoze, da čujem da nije oboleo od neke nepoznate i moderne bolesti, nekog virusa iz nekih zemalja za koje nikada nisam čuo, upade u sektetarijat neka vrckava u kožnom miniću, sa sve dekolteom i ljubičastim pramenovima. Podsetila me na onu Bebi Dol sa početka njene karijere i prve LP ploče. Kad sam je malo bolje pogledao vidim da je rođena nešto posle rusko-američkog sukoba oko Kube.I njoj je penziono ovih dana poslao slično pismo.Prišla mi mrtva ozbiljna, ošamutila me njenim Šanelom što direktno na hormone udara, izvadila neke papire, gurnula mi ih pod nos. Onda mi šokirano saopštila da moj naslednik redovno na njenom času crta gole žene i to vrlo orginalno! Ma nije valjda! ,,Kad te takvu vidim sestro i ja bih crtao gole žene –pomislio sam u sebi. Posle mi vrlo stručno objasnila, da ona kao pedagog i ja kao berehtigte person, moramo hitno nešto preduzeti
.
Tako je to danas. Kada stvoriš decu nisi roditelj, nego berehtigte person. Kada kao muško na žensko pomisliš, onda nisi u glavi čist!
Mislio sam kad stignem kući da mu odma´ one video-igrice oduzmem i kablove počupam.Posle se smirim pa kažem sebi. Šta ta deca vide lepo od nas i društva. U kući vide jedno,na ulici drugo,u školi treće,na televiziji i internetu četvrto.Dobro je je što još muškarca od žene razlikuju i istu tako orginalnu nacrtaju.