Pesme iz bečkog podruma

Dodatne informacije

  • Godina: 2013 (zbirka pesama)
  • Izdavač: Svetulka 44, Sofija (Bugarska)
  • ISBN: 978-954-309-066-2
  • Broj stranica: 92

Kada je stigao i taj čas, da dam pečat jednom vremenu i sve svoje tuge, emocije, snove, ono što me je jako bolelo, a i ono što me je veselilo pretočim u prvu zbirku pesama, razmišljao sam kako da to učinim. Kako i gde? Kako, a da bude lepo svečano i na malo drugačiji način od onoga, kako se to do sada uobičavalo. Slučajno, dok smo razmišljali kakvi nam sve prostori u Beču stoje na raspolaganju, da ostvarimo svoju zamisao, i da nam se promocija knjige ne pretvori u dosadni dremež. Prijatelj mi reče da slučajno zna jedan vinski podrum. ,,Der Keller“ Podrum pomislih?! Dobro da vidimo. Prvi put, ugledavši taj prizor, ostao sam na mestu zatečen. Prostor iz snova! Prostor koji nas na tren odvaja od stvarnosti, vraća u neko drugo vreme. Bila je to ljubav na prvi pogled. U tom ambijentu, sveća, vina, i nekih duhova prošlog vremena, koji su svu svoju emociju pohranili u taj ambijet a ujedno pomogli i meni da sa svojim prijateljima napravim i više od onoga što sam zamislio. Nakon te promocije ništa više nije bilo isto. Podrum postaje zaštitni znak bečkih umetnika. Pesnika muzičara slikara. Rađaju se pesme, pišu romani, sklapaju prijateljstva, ispoljavaju nezaboravne emocije. U podrumu svoje velike pozorišne nastupe imaju i naši poznati glumci. Garavi Sokak – Bane Krstić i tamburaši s kraja sveta, ostaju bečkoj publici zauvek na srcu. ,,Kad cvetaju tikve“ i veliki Mirko Babić oživljava Ljubu Vrapčeta. Enes Kišević svojim šarmom i nezaboravnim antologijskim pesmama, budi i one koji nikad do sada nisu pročitali ni stih... Keler osvaja sve nas.

I dan danas kad otvorim vrata podruma u stomaku se javi isti onaj radosno-ugodni osećaj. Pogotovu kad sam u njemu sam. Vidim svoj prvi nastup svoju prvu pročitanu pesmu koju sam sa knedlom u grlu izgovorio. Vidim sva ozarena lica, čujem onu istu pesmu i lebdi nadamnom ona ista emocija. Mnogi od tih stidljivih pesnika iz podruma su danas, priznati, i poznati autori. Sve se ređe viđamo i sastajemo, ali to je na neki način i normalo. Sve što je lepo kratko traje, ali večito ostaje. Ja se na svoj način odužujem bečkom podrumu i svima onima sa kojima sam delio te predivne trenutke. Poklanjam vam stihove koji su nastali u bečkom podrumu.